Genetski modifikovana soja koja se na crno prodaje u Srbiji obično završi kao hrana za živinu, svinje i junad. Tako se na našim trpezama pojavljuje GMO meso i prerađevine, a da to i ne sanjamo. Računa se da je oko pet odsto zasada u Vojvodini i Mačvi, ali sve više i u ostatku Srbije posejano GMO semenom. Najviše je soje, ali ima i drugih kultura. Država mora više da poradi na suzbijanju ilegalnog tržišta semena. Tu se prodaje svašta, ne samo GMO semena. Trebalo bi intenzivnije kontrolisati ne samo poljoprivrednike već i uvoznike, proizvođače, kaže agroekonomista prof. Miladin Ševarlić. Tokom juna i jula ove godine Fitosanitarna inspekcija proverila je oko 1.700 parcela, a na skoro tri odsto njih pronađena je genetski modifikovana soja. Međutim, od 2010. nema informacija o uništavanju ovakih zasada.
Genetski modifikovana soja koja se na crno prodaje u Srbiji obično završi kao hrana za živinu, svinje i junad. Tako se na našim trpezama pojavljuje GMO meso i prerađevine, a da to i ne sanjamo.
Računa se da je oko pet odsto zasada u Vojvodini i Mačvi, ali sve više i u ostatku Srbije posejano GMO semenom. Najviše je soje, ali ima i drugih kultura.
- Država mora više da poradi na suzbijanju ilegalnog tržišta semena. Tu se prodaje svašta, ne samo GMO semena. Trebalo bi intenzivnije kontrolisati ne samo poljoprivrednike već i uvoznike, proizvođače - kaže za “Blic” agroekonomista prof. Miladin Ševarlić.
Tokom juna i jula ove godine Fitosanitarna inspekcija proverila je oko 1.700 parcela, a na skoro tri odsto njih pronađena je genetski modifikovana soja. Međutim, od 2010. nema informacija o uništavanju ovakih zasada.
- Podaci o uništenim GMO zasadima moraju da budu dostupni javnosti, kao i imena onih poljoprivrednika, firmi i uvoznika koji su otkriveni u nezakonitom prometu i primeni GMO semena. Simptomatično je da se na godišnjem nivou otkrije maksimalno 40 parcela sa ovakvim zasadima. Nadležne inspekcije su odgovorne zato što godinama ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GMO sojom - konstatuje prof. Ševarlić.
Očigledno je da minimalne kazne za uzgoj GMO zasada utiču da proizvođači sve više, u potrazi za što većom zaradom, posežu za GMO semenima, iako je njihova sadnja strogo zabranjena. Kako takva soja zvanično ne može da se proda na otkupnim mestima, proizvođači je najčešće koriste za ishranu životinja.
Iz Uprave za zaštitu bilja napominju da je jasno da su kazne za uzgoj GMO proizvoda vrlo male. Za građanina na čijim njivama se nađu GMO zasadi, kazna je svega 30.000 dinara, a ide do 50.000 dinara, dok je za firme od 500.000 do tri miliona dinara.
Kako da budete sigurni da ne konzumirate genetski modifikovanu hranu? Kada su u pitanju meso, mleko, jaja i ostali proizvodi od životinja hranjenih stočnom hranom sa GMO, nemoguće je prepoznati opasnost.
Kako uništavaju zasade
Prema predviđenim standardima, uništavanje GM useva obavlja se na njivama, poljoprivrednim mašinama - tanjiračama, u fazi zelene mase, u prisustvu inspekcije i policije. Ovom postupku prethodi pronalaženje ovih useva. Inspekcija najpre na terenu radi test trakama, a onda i u laboratoriji potvrdi prisustvo GMO u soji. Donosi se rešenje za uništavanje useva i piše prekršajna prijava koju dalјe procesuiraju sudovi.